[ Generalna
]
19 Jul, 2013 20:57
Najvise boli poraz. Oduzeli su mi dusu, radost i vedrinu, najlepse dane detinjstva. Na dusu su mi polozili tesku ruku, sto bi za dete to znacio osecaj surovosti od strane starijih. Od tada mislim da moja dusa i moja sreca borave tamo gde mene nema. Naucih sama da se borim sa svetom. Koracala sam kroz tmurne oblake zivota i ucila da budem covek. Drzim se izreke "Svi smo mi ljudi, ali retko ko je covek" Za mene je savrsenstvo biti covek. Covek pun entuzijazma , energije, pun volje za zivotom. Biti covek je tesko, ali svakog dana tezim ka tome. Ucim da prastam, da volim, da budem prijatelj. Nema lepseg osecanja od tog, biti covek. Danas, kada sam odrasla, zahvaljujem se svakog dana ljudima koji su mi zivot ucinili teskim, tmurnim. Zahvaljujuci njima znam da zivim, znam da cenim zivot jer on je samo jedan jedini. Naucila sam da se borim sama, jer sam i sama krojac svoje sudbine. Volim sto zivim, volim da volim, volim da udisem vazduh punim plucima, jednostavno volim sto zivim. Zivot je za mene jedan odredjeni vremenski period, protok vremena za koje mi pisemo svoje zivotne price satkane od raznih dozivljaja i dogadjaja. Moja zivotna prica obuhvata sve. Kao sto rekoh, jedan je zivot, pa tako i tezim ka tome da prozivim sve. I velika prijateljstva i ljubav. Za mene su te dve stvari sve. Najbitnije supstance mog zivota su ljubav i prijateljstvo. Bez prijatelja ne bih mogla da zivim, da opstanem. Za mene je prijatelj osoba koja me svojim savetima vodi kroz zivot. Osoba koja me usmerava, jer ne mozemo sve sami, po nekad je potrebno cuti savet i misljenje druge osobe, u mom slucaju je to cesce. Prijateljstvo i ljubav su povezane jer se obe baziraju na poverenju. Bez poverenja nema ni prijateljstva a ni ljubavi. U vecnu ljubav jos uvek ne verujem. Vise verujem u ljubav prema svojim bliznjima i prijateljima nego u ljubav prema suprotnom polu, ali i to dodje u svoje vreme. Za sada samo osecam ogorcenost prema ljubavi. Trenutno u ovim godinama smatram da posle ljubavi ostaje samo broj telefona memorisan u istom, koji vremenom gubi na znacaju postepeno sve dok ga ne obrisem. Ostanu samo pesme, poruke i uspomene koje se na kraju svedu samo na Secas se, bilo je to nekada?! Od te ljubavi na kraju ne ostane nista, osim samo jos jedno novo iskustvo i jos jedno veliko razocarenje. Ne ostane nam bas puno toga, zar ne?! Jednom sam procitala da je ljubav poput rata, zapocinjes kada zelis, a prestajes kada ti ponestane snage.
[ Generalna
]
19 Jul, 2013 21:38
Prihvatila sam se teškog zadatka da govorim o temi koja svakodnevno obuzima nasu stvarnost. O temi koja je mnoge živote odvela u smrt. A da li će i dalje biti tako, upravo od nas zavisi.
Zašto želite da budete brži od života? Zašto kada u svetu svakih pola sata jedan čovek pogine, a svaki minut bude povređen u saobraćajnoj nesreći?! Dok statistički podaci govore da svakog dana u našoj zemlji u proseku na putevima poginu tri osobe, a u više od 80% slučajeva za negodu do koje dođe je krivo ponašanje čoveka. Da li želite da naša svakodnevnica budu potresne slike havarisanih automobila na naslovnim stranama novina? Takvu sliku ja prva ne želim ! Ne želim da čim otvorim oči ujutru slušam o krvavim događajima na putevima. Želim da udarna vest bude kako se rodila neka beba, i da čujem kako raste broj nataliteta a ne mortaliteta. Trka sa životom počinje bezazleno. Srećni i razdragani ulazimo u te mašine , smeštamo se na udobna sedišta i zabavljamo se. Vozač pali motor koji ispušta zvuke koji nam u tom trenutku zvuče primamljivo pružajući nam zabavu. E upravo tako počinje vožnja koja može da nas uveri u to da je ljudski život potrošan. Najviše stradaju mladi, a najveći neprijatelj svih stradanja je alkohol koji je najstarija droga u ljudskom društvu, a zatim i prekoračenje ili neprilagođena brzina. Zašto da ginu deca? Zašto da deca postaju siročići i da za gubitak roditelja krive puteve i automobile?! Pa zar su nam svi podaci koji do nas svakodnevno dolaze uzaludni?! Čak i onaj koji ukazuje na to da je 2001. Godina bila najtragičnija u poslednjih deset godina. I sad samoj sebi a i Vama ostalima postavljam pitanje, zašto je moralo da se dogodi 60.000 saobraćajnih nesreća u kojima je nastradalo 950 osoba, a 14. 000 je lakše ili teže povređeno?! Pokušajte da zamislite te stravične slike, patnju i bol porodica tih ljudi. Zato vežite pojas i prilagodite brzinu jer je to važan element sigurnosti koji zavisi isključivo od nas samih. Nije nam zanimljivo da vezujemo pojas, pazimo i razmisljamo o posledicama, ali jednom kad se desi – desilo se i nazad više nema. Zar da ostatak života krivimo sebe ili druge zbog nesmotrene nemarnosti u datom trenutku? Mnogi misle da ako udare pešaka vozeći manjom brzinom postoji mogućnost da on preživi ali to nije tačno jer udar automobila koji se kretao brzinom od 60km na sat jednak je udarcu u zemlju posle pada sa petog sprata. Ako neko misli da može da preživi takav pad, onda ne mora ni da vodi računa u saobraćaju, onda je bezazleno uopšte upozoravati takvu osobu.
Možda sada ne shvatate poruku ove besede, ali setite je se uvek kada pomislite na život. Moja namera je bila da Vam samo skrenem pažnju kako bi se spasli mnogi životi, jer svako ljudsko biće ima pravo na život, a ta prava su jednaka i ista za sve nas i zato ti dragoceni životi ne trebaju da se gube na putevima. I zato ne budite brži od života, ni jedno odredište neće pobeći!
[ Generalna
]
19 Jul, 2013 23:23
"Ono sto nas cini ljudima i ono sto nas odredjuje je nasa sposobnost ucenja iz vlastitih iskustava i vlastitih gresaka. I nije bitno da li su ta iskustva pozitivna ili negativna. Bitno je ono sto zakljucimo iz tih iskustava. Bitan je rezultat koji dobijemo.
Nekome je stalno dobro, nekome lose, ali neko se nista i ne usudi pokusati. Mnogi se cesto pitaju da li uopste ima smisla pokusavati neke stvari. Sto se duze pitamo neke stvari ili sto smo duze u dilemi vreme nam brze prodje na nebitno. Neki dodju u neke "lude" godine u kojima "zabrljaju" . Dodju u situaciju da su ostali sami, budu puni ogorcenosti, budu i razocarani u zivot. Sami sebe uveravaju u neke situacije koje nisu takve,i onda kad- tad se razocaraju i smatraju da vise nista nema smisla. Kada izadju iz svoje zablude onda shvate da je zivot je pun odluka i rizika koje radimo. Zivot je pun situacija iz kojih mozemo puno dobiti, a jos vise izgubiti. Mozda je tesko kada izgubimo, ali je definitnivno predivno kada uspemo jer onda je to samo nas uspeh. I kako u zivotu, tako i u ljubavi. Neke rizike je potrebno preuzeti na sebe, samo je ponekad potrebno imati samopouzdanja i veru u nemoguce. Nekada je potrebno hrabro krenuti u neki nepoznat svet bez ikakve pripreme. Kroz zivot moramo uciti na greskama, padati na kolena i ponovno se dizati, ali nikada ne smemo izgubiti samopouzdanje. Nasuprot tome moramo biti spremni rizikovati. Rizikovati,ali ne i previse ,ali onako taman, onako sasvim dovoljno.Trebamo stajati na ivici, ali ne i preci preko. Jedino tako cemo znati da zivimo. Da bi opstali u zivotu moramo imati stvari koje nas cine srecnima. Sreca je jedan od najbitnijih elemenata zivota. Treba znati drzati svoju srecu u ruci . Treba razmisliti pre svake stvari koju uradimo da neko ne ostane povredjen. Ne treba gledati samo svoju korist-Nikada.
Treba biti pametan. Treba voleti. Iskreno. Jednog dana cemo shvatiti da se ta dobrota isplatila..
[ Generalna
]
19 Jul, 2013 23:26
... I tako, ona je resila da krene dalje. Ali on joj svakog trenutka iznova i iznova nije davao da krene dalje. Nekako je uvek bio tu. Njegov duh opsedao je njen um. Svaka pesma podsecala je na njega. Osecala ga je u vazduhu. Pred drugima se smejala i pretvarala da moze bez njega. Glumila je da je jaka, da je to iza nje. A u stvari je samo ona sama znala kako joj je. Bolelo je previse. Kada bi ostala sama gusila bi se u suzama. Osecala se unistenom i slomljenom. I da, bila je slomljena, ni sama nije znala koliko ce to da traje. Zelela je samo da zaboravi sve, ali nije mogla. Njegov glas odzvanjao joj je u glavi. Njegove reci, njegovo "Volim te". Nasla se u zabludi. Sumnjala je u svaku rec. Ostala je sama. Sama sa uspomenama, njega vise nije bilo. Proklinjala je trenutak kada je rekla da je sve gotovo, da su zavrsili. Ali je i znala da je tako najbolje. Tesila se cinjenicom "Ko zna zasto je to dobro". Pocela je da krivi sebe, iako ona nije bila kriva. Brinula se kako je njemu, a on ni jednog trenutka nije nazvao da pita kako je njoj. Bol ju je polako savladavao. Borila se sama sa sobom da ga ne pozove, da ne vrisne na sav glas da ne moze bez njega. Opsedale su je misli sta je sa njim, da li je krenuo dalje, da li je zaboravio na nju. Ona njega nije, niti ce.. Uvek ce misliti na njega... Trebao joj je heroj, i bas on je bio njen super heroj. Bila je samo jedna obicna devojka i zelela je nekoga ko je nikada nece napustiti. Nekoga ko ce je zastititi i sacuvati od surovog sveta. Njegov dah na njenom vratu pamtice celoga zivota. Dane i noci provedene sa njim nece nikada zaboraviti. Bilo ih je malo, ali sasvim dovoljno da se zauvek urezu u secanje. Bio je najbitnija osoba u njenom zivotu. Volela ga je vise od svega. Bili su jako dugo razdvojeni, ali je u mislima uvek bila sa njimm, podrzavala ga je u svemu, cekala. A on, on je samo bio virtuelni prikaz njene ljubavi. Znala je da je ta ljubav nemoguca, ali ipak se borila za njega, nije odustajala. Ubijao ju je polako. Polako , ali sigurno. Njena snaga i volja za borbom je polako bledela. Odgurnuo ju je od sebe. I na kraju je ostalo samo secnje. Bledi otisci nemoguce ljubavi. Sacuvala je svaku uspomenu na njega, duboko u srcu. Krenula je dalje, ali vise nista nije bilo isto. Njegov lik pratio ju je svuda. Znala je da ce svaki pocetak bez njega biti tezak. Jos jednom je osetila veliko razocarenje u ljubav. Duboko u sebi znala je da ce njihov kraj biti takav. Plasila se da prizna sebi da je gotovo, da njega vise nema. Bolela je pomisao na to da vise nema njegovih poziva i poruka. Nema vise njenog najdrazeg, nema vise njihovih sitnih svadji posle kojih su se mirili kao mala deca i zajedno se smejali tome. Sve ono sto je pokusala da izgradi sa njim bilo je sruseno. I on je nju voleo, bar je tako govorio. Ali ne i dovoljno, kad joj je tek tako dopustio da ode. Odlucila je da ode, ali ga je ipak previse volela. I bas zbog toga je otisla, plasila se da ce njena prevelika ljubav da ga ugusi, znala je da ni on sam nece moci da se izbori sa tim. Mozda i nije bio spreman. On je za nju ostao i dalje njen heroj, iako ju je na neki nacin izdao. Da, izdao ju je, nije se borio do kraja, i nakon svega toga da bi opravdao sebe prebacio je krivicu na nju. A nije ni bio svestan toga da ce ona uvek biti tu za njega. Volela ga je toliko da boli, a on, on je sve to olako odbacio..."
[ Generalna
]
19 Jul, 2013 23:32
Kada se okrenem oko sebe vidim samo suvisne ljude.Ti si nesto sto se radja samo jednom..!Neko zbog koga je svaka suza vredna,neko zbog koga vredi ziveti i buditi se svakog dana sa osmehom na licu...!Zbog tebe je svaki moj dan ispunjen srecom i radoscu.Zbog tebe je sve savrseno i lepo.TI si jednostavno savrsenstvo bez mane.Neko zbog koga vredi boriti se i protiv celog sveta. Neko za koga se treba truditi,neko ko je vredan sve ljubavi ovoga sveta.Ti si neko ko me voli vise od svih i naj savrsenije na celom svetu.Tvoja ljubav je savrsena,tvoja paznja prema meni,nacin na koji me volis,neizmerna ljubav koju mi pruzas svakog dana,i koja je svakog dana sve veca...!Sam nacin na koji me gledas je savrsen.Dan bez tebe je ne zamisliv.Nacin na koji me nasmejes je savrsen.Pun si razumevanja,a takvih ljudi je veoma malo.Oprastas mi svaku gresku,a ima ih milion.Eee,to se zove ljubav. TI si za mene moj centar sveta. Mislicu na tebe svaki dan, sat , minut, sekundu.. Nedostajaces mi, znam, osecam to. Znam da ce to osecanje tuge jako boleti. Ali preguracemo to, nasa veza je jaka, a ovo je mali test za nas. Necu te zaboraviti tamo gde idem. Cekacu koliko god bude bilo potrebno i vraticu se. Nemoj to da zaboravis ni jednog trenutka. Nemoj ni da se brines ako cujes da mi je tesko, da nocima placem gledajuci tvoju sliku. Ako ti u nekom trenutku zafalim seti se nasih najlepsih trenutaka i znam osmeh ce se ocrtati na tvome licu. Pogledaj u nebo i najsjajnija zvezda koju vidis je nasa. Zamisli me kad je pogledas, zamisli nas zajedno kako zagrljeni ponovo gledamo tu zvezdu. Nasu najsjajniju zvezdu vodilju. Neka ti ta zvezda bude izlaz iz svake tuge, neka te ta zvezda cuva kada mene nema.
[ Generalna
]
19 Jul, 2013 23:36
TA IGRA DANA I NOĆI U NAŠEM ŽIVOTU, STALNA JE , DO SMRTI, I UVEK SE PONAVLJA
Kada te zadesi tragedija prvi put u zivotu, kada te pogodi, mislis to je kraj sveta! To je kao da te je neko bacio u okean nasred bure. Voda te baca I udara poput besnih talasa. Svestan si da nista ne mozes da ucinis sem da pokusas da ostanes na povrsini. Deo tebe, mozda cak I sve u tebi ne zeli cak ni da odrzi glavu na povrsini. Snaga za borbom ponestaje. Zelis da prestanes da se boris I jednostavno potones I prepustis se jacim silama. Ali ne, ti ipak ne mozes. Jednostavno ne mozes. Radja se neka sila, sila koja ti ipak to ne dozvoljava. U tebi nastaje rat. Tvoja unutrasnjost postaje bojno polje. Tvoj um, mozak I srce ratuju. A ti, ti jednostavno ne znas sta ti je ciniti. Igra dana I noći u našem životu. Vrti se u krug, kao bumerang vraća se I ponavlja. Snaga ponestaje. A sa druge strane mali djavolak te vuce I ne da ti da odustanes. Uliva ti nadu I zelju za opstankom. I onda nekako shvatis da ipak postoji neko ili nesto zbog cega bi trebao to uciniti I isplivati. Nastavljas da se boris , da plutas, I od jednom tracak nade, svetlo na kraju tunela. Najjaci osecaj ikada! Bas kad pomislis da je gotovo, da je svemu kraj I da je svaki atom tvoje snage nestao ti nastavljas jer vidis cuveno svetlo na kraju tunela! I onda shvatis da ti to svetlo daje zadatak. Shvatis da je tvoj danasnji zadatak da se nasmejes. Da izvuces osmeh iz sve snage, da te vide zavidni I crknu dusmani. A oni koji te vole da budu srecni sto te poznaju!
[ Generalna
]
20 Jul, 2013 17:13
Ne mogu vise biti tvoja senka. Trudim se da izdrzim ali ne mogu.. Ubijas me svojim bezanjem. Malo si tu, malo te nema. Dodjes kad pozelis, odes kad pozelis.. Ja to vise ne mogu. Cekam i cekam, ali snage ponestaje. Trudim se zbog tebe , zbog nas, ali pocinjem da shvatam da je sve uzaludno. Ova igra boli, ubija.. Krenem, pa stanem, vratim se tebi. Ne mogu ni sa tobom, a ni bez tebe. Pusti me! Ja vise ne mogu, ne mogu ovako, postalo je uzaludno boriti se i truditi se. Ocigledno je da ti to ne zelis, odbijas i bezis... Znas, jednog dana ces shvatiti sustinu mojih reci , shvatices da je svaka rec bila iskrena i iz srca. Videla sam te drugacije nego drugi, u tebi sam pronasla divnu osobu. Ti to i jesi. Dobar si covek, imas dobru dusu, ali jednostavno ne zelis da imas obavezu. Ne duso, pogresno si protumacio, ja nikada nisam zelela da budem tvoja obaveza, zelela sam da budem tvoja potreba. Da budem neko na koga ces da pomislis u svakom teskom trenutku, neko na koga ces uvek moci da se oslonis. Pa da , bila sam i to, samo si ti to drugacije cenio. Volim te najvise, i znam da i ti mene volis, ali ova igra je predaleko otisla. Zelim da zivim isto kao i ti. Pusti me, vrati mi moja krila da odletim i pokusam da zaboravim sve. Nauci da nisam tvoje vlasnistvo, nauci da zivis bez mene, jer si sam tako odabrao. Ja ne mogu da budem tu kad ti hoces i da nestanem kad ti to pozelis. Ja sam jednostavno ili uz tebe maksimalno ili nisam nikako.. Shvatices koliko ustvari boli, i koliko sam ti potrebna,.. Da, shvatices onog trenutka kada definitivno izadjem iz tvog zivota. A ja cu valjda konacno skupiti snagu i postupiti tako.. Tako je najbolje.. Ne zelim da vise mucim sebe pokusavajuci da te promenim jer to ne mogu sama..
[ Generalna
]
23 Jul, 2013 16:08
Sedim tako i razmisljam da li uopste postoji svrha ljudskog zivota? U cemu je caka, poenta ili sta vec? Bukvalno se rodimo da bismo umrli.. A sve ono izmedju sto prodje od rodjenja do smrti to je cisto tok dogadjaja da se kaze da smo ziveli, proziveli.. Imam dvadeset godina a osecam se kao da imam mnogo, mnogo vise. Umorila sam se. Eh, mlada sam i tek trebam da zivim, a ja sam se vec umorila. Smesno, ali istinito. Umorila me je borba, nerviranje, tumaranje kroz zivot i pronalazenje sebe negde gde me ni nema. Naime, moja borba krenula je onog trenutka kada sam sa osam godina morala naglo da odrastem. Napustivsi svoje detinjstvo prerano suocavajuci se sa istinom o zivotu... Mama i tata, moji heroji... Rastali su se i srusili moje carstvo. Smesna sam i pateticna, ali ja jos uvek ne mogu da se pomirim sa tim razvodom. Mozda sam i luda, ali ja ne mogu i ne zelim to! Bolna tacka. Boli cinjenica. Nedostatak. Nezadovoljstvo. Problemi. Tuga... Neke stvari ostanu zauvek urezane u pamcenje pogotovu ako su posledice dogadjaja iz detinjstva.. Hmm, prezivi covek sve, padne pa ponovo ustane. Ali oziljci ostaju, ne blede, tu su i dalje da nas secaju na staro..
[ Generalna
]
10 Decembar, 2014 13:03
Sastavni deo naseg zivota je I ta patnja. Patnja za nekim, za necim. Nedostiznost nas ubija I uvek tezimo ka realizaciji nasih snova I ciljeva. U zivotu se susrecemo sa raznim ljudima I nailazimo na razne prepreke. Zivot nas stavlja u razna iskusenja. Osudjeni smo na tu igru tokom celog naseg zivota. Test. Test izdrzljivosti I otpornosti na ovaj tezak zivot. Mislim da Bog samo hoce da nas iskusa, da vidi da li smo uopste zasluzili tu priliku koju nam je dao, da li uopste umemo da cenimo svoj dragoceni zivot. Karike zivota su lako kidajuce. Nista nije savrseno I nista nije lako. Borba je uvek potrebna. Covek treba biti konstantno jak da izdrzi sve, da prebrodi svaku teskocu na koju naidje. Ali prvenstveno i najosnovnije je imati cilj. Zacrtati i oznaciti svoje prioritete. Onda je sve lakse. Onda te zapravo taj cilj tera da se boris i ne predas. Nasa jacina se oslikava u tome koliko smo toga uspeli da prebrodimo i predjemo naravno cistog obraza i sa osmehom na licu. Poraz ne postoji, postoje samo lekcije, parametri i podsetnici da se iste greske ne ponove. Sto se pre pomirimo sa surovim zivotom to nam je lakse. Moj izbor je biti hedonist. Hedonist u svakom pogledu i svakom trenutku. I tu je moj uspeh zapravo jer i od najgoreg i najneprijatnijeg ja sebi stvaram uzitak.
