zivotopis

Zašto želite da budete brži od života? Zašto kada u svetu svakih pola sata jedan čovek pogine, a svaki minut bude povređen u saobraćajnoj nesreći?! Dok statistički podaci govore da svakog dana u našoj zemlji u proseku na putevima poginu tri osobe, a u više od 80% slučajeva za negodu do koje dođe je krivo ponašanje čoveka. Da li želite da naša svakodnevnica budu potresne slike havarisanih automobila na naslovnim stranama novina? Takvu sliku ja prva ne želim ! Ne želim da čim otvorim oči ujutru slušam o krvavim događajima na putevima. Želim da udarna vest bude kako se rodila neka beba, i da čujem kako raste broj nataliteta a ne mortaliteta. Trka sa životom počinje bezazleno. Srećni i razdragani ulazimo u te mašine , smeštamo se na udobna sedišta i zabavljamo se. Vozač pali motor koji ispušta zvuke koji nam u tom trenutku zvuče primamljivo pružajući nam zabavu. E upravo tako počinje vožnja koja može da nas uveri u to da je ljudski život potrošan. Najviše stradaju mladi, a najveći neprijatelj svih stradanja je alkohol koji je najstarija droga u ljudskom društvu, a zatim i prekoračenje ili neprilagođena brzina. Zašto da ginu deca? Zašto da deca postaju siročići i da za gubitak roditelja krive puteve i automobile?! Pa zar su nam svi podaci koji do nas svakodnevno dolaze uzaludni?! Čak i onaj koji ukazuje na to da je 2001. Godina bila najtragičnija u poslednjih deset godina. I sad samoj sebi a i Vama ostalima postavljam pitanje, zašto je moralo da se dogodi 60.000 saobraćajnih nesreća u kojima je nastradalo 950 osoba, a 14. 000 je lakše ili teže povređeno?! Pokušajte da zamislite te stravične slike, patnju i bol porodica tih ljudi. Zato vežite pojas i prilagodite brzinu jer je to važan element sigurnosti koji zavisi isključivo od nas samih. Nije nam zanimljivo da vezujemo pojas, pazimo i razmisljamo o posledicama, ali jednom kad se desi – desilo se i nazad više nema. Zar da ostatak života krivimo sebe ili druge zbog nesmotrene nemarnosti u datom trenutku? Mnogi misle da ako udare pešaka vozeći manjom brzinom postoji mogućnost da on preživi ali to nije tačno jer udar automobila koji se kretao brzinom od 60km na sat jednak je udarcu u zemlju posle pada sa petog sprata. Ako neko misli da može da preživi takav pad, onda ne mora ni da vodi računa u saobraćaju, onda je bezazleno uopšte upozoravati takvu osobu.

Možda sada ne shvatate poruku ove besede, ali setite je se uvek kada pomislite na život. Moja namera je bila da Vam samo skrenem pažnju kako bi se spasli mnogi životi, jer svako ljudsko biće ima pravo na život, a ta prava su jednaka i ista za sve nas i zato ti dragoceni životi ne trebaju da se gube na putevima. I zato ne budite brži od života, ni jedno odredište neće pobeći!