Najvise boli poraz. Oduzeli su mi dusu, radost i vedrinu, najlepse dane detinjstva. Na dusu su mi polozili tesku ruku, sto bi za dete to znacio osecaj surovosti od strane starijih. Od tada mislim da moja dusa i moja sreca borave tamo gde mene nema. Naucih sama da se borim sa svetom. Koracala sam kroz tmurne oblake zivota i ucila da budem covek. Drzim se izreke "Svi smo mi ljudi, ali retko ko je covek" Za mene je savrsenstvo biti covek. Covek pun entuzijazma , energije, pun volje za zivotom. Biti covek je tesko, ali svakog dana tezim ka tome. Ucim da prastam, da volim, da budem prijatelj. Nema lepseg osecanja od tog, biti covek. Danas, kada sam odrasla, zahvaljujem se svakog dana ljudima koji su mi zivot ucinili teskim, tmurnim. Zahvaljujuci njima znam da zivim, znam da cenim zivot jer on je samo jedan jedini. Naucila sam da se borim sama, jer sam i sama krojac svoje sudbine. Volim sto zivim, volim da volim, volim da udisem vazduh punim plucima, jednostavno volim sto zivim. Zivot je za mene jedan odredjeni vremenski period, protok vremena za koje mi pisemo svoje zivotne price satkane od raznih dozivljaja i dogadjaja. Moja zivotna prica obuhvata sve. Kao sto rekoh, jedan je zivot, pa tako i tezim ka tome da prozivim sve. I velika prijateljstva i ljubav. Za mene su te dve stvari sve. Najbitnije supstance mog zivota su ljubav i prijateljstvo. Bez prijatelja ne bih mogla da zivim, da opstanem. Za mene je prijatelj osoba koja me svojim savetima vodi kroz zivot. Osoba koja me usmerava, jer ne mozemo sve sami, po nekad je potrebno cuti savet i misljenje druge osobe, u mom slucaju je to cesce. Prijateljstvo i ljubav su povezane jer se obe baziraju na poverenju. Bez poverenja nema ni prijateljstva a ni ljubavi. U vecnu ljubav jos uvek ne verujem. Vise verujem u ljubav prema svojim bliznjima i prijateljima nego u ljubav prema suprotnom polu, ali i to dodje u svoje vreme. Za sada samo osecam ogorcenost prema ljubavi. Trenutno u ovim godinama smatram da posle ljubavi ostaje samo broj telefona memorisan u istom, koji vremenom gubi na znacaju postepeno sve dok ga ne obrisem. Ostanu samo pesme, poruke i uspomene koje se na kraju svedu samo na Secas se, bilo je to nekada?! Od te ljubavi na kraju ne ostane nista, osim samo jos jedno novo iskustvo i jos jedno veliko razocarenje. Ne ostane nam bas puno toga, zar ne?! Jednom sam procitala da je ljubav poput rata, zapocinjes kada zelis, a prestajes kada ti ponestane snage.